Dječiji kutak
„S Abdullahom nemam nikakvih problema.“ – govorila je učiteljica Abdullahovom ocu na roditeljskom sastanku. „Na nastavi je pažljiv, redovan i vrijedan.
Es-Selamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu, draga dječico! Ovog puta, kroz priču za vas, želim vas upozoriti na opasnost lošeg odgoja i iskvarenosti.
Zijad stoji pred Halidovom kućom i doziva ga: „Halide! Požuri, zakasnit ćemo na namaz!
Iz obližnjeg mesdžida čuje se ezan: ''Es-salatu hajrun minen-nevm! Es-salatu hajrun minen-nevm! Allahu ekber! Allahu ekber! La ilahe illallah!'' Ahmedov babo Tarik otvara prozor.
„Dragi gledaoci, prenosimo vam uživo završetak hadžskih obreda. Naše drage hadžije polahko se kreću od Arefata do Muzdelife. Želimo vam sretne predstojeće bajramske dane.
Ahmedovi majka i babo nalaze se u kući. Majka usisava kuću, dok se babo zanima drugim poslom. Neko kuca na vrata. Babo će majci: „Ummu Ahmed! Otvori vrata, sigurno je Ahmed.
Nakon završenog školskog dana Bekir odlazi do laboratorije. Husejn i Ahmed prate ga niz hodnik i sašaptavaju se.
Allahovom voljom svanuo je još jedan sunčan dan. Zijad je, veseo i zadovoljan, stigao u školu, s nadom da će još jedan dan provesti u druženju sa svojim drugovima.
Abdullah, Zejd, Imran, Ali, Omer i Zijad zajedno sa svojim vršnjacima i vjeroučiteljem otišli su u prirodu na ljetno kampovanje.
- “Amina”, dozivao je Abdullah sav uzbuđen:
- ”Vidi, vidi!”
Amina je treptavim i uspavanim pogledom gledala u Abdullaha:
