informativniislamskičasopis
0

Jutarnja halka sa Allahovim Poslanikom

Kada bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obavio sabah-namaz, njegovi ashabi prišli bi blizu njega, gledajući u njegovo mubarek lice koje su prvi jutarnji zraci blago obasjavali. A njegovo mubarek lice bilo je svijetlo kao da se sunce rađa u njemu, a onaj koji bi ga vidio, prepoznao bi tragove iskrenosti na njegovom mubarek licu, kao što je rekao Abdullah b. Selam, radijallahu anhu: “Kada sam vidio lice Allahovog Poslanika, znao sam da to nije lice prevaranta.” (Tirmizi)

Poslanikovi, sallallahu alejhi ve sellem, ashabi bili su počašćeni time što sjede u halkama sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, tako da im nije bilo teško ni da ostaju poslije sabah-namaza i slušaju savjete koje bi im upućivao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o čemu se govori u predanju Irbada b. Sarije, Allah njime bio zadovoljan, koji kazuje da im je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom, poslije sabah-namaza, uputio nekoliko savjeta zbog kojeg su im oči orosile suzama, a srca zadrhtala. Neko je od prisutnih upitao: “Allahov Poslaniče, je li ovo oproštajni govor?”, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Oporučujem vam da budete bogobojazni i da svojim pretpostavljenim budete poslušni i pokorni, pa makar vam pretpostavljeni bio crni abesinski rob. Onaj od vas koji poživi, svjedočit će brojnim razilaženjima. Dobro se pazite novotarija u vjeri, jer su novotarije zabluda. Onaj koji doživi to vrijeme, neka se čvrsto drži mog sunneta i prakse pravednih i upućenih halifa koji će doći poslije mene. Čvrsto se tog puta držite!” (Ahmed)


Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ne bi duljio u svojim obraćanjima ashabima, već bi njegov govor bio sažet ali jezgrovit, sa dubokim poukama i porukama. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, brinuo je o svojim ashabima, te bi povremeno upitao da li među njima ima neko ko je bolestan, kako bi ga obišao. Ako bi mu rekli da nema, onda bi upitao da li ima neko da je preselio, ne bi li mu dženazu klanjao. Kada bi primijetio da nekog nije vidio duži vremenski period, upitao bi šta je sa njim. Tako je jednom prilikom upitao šta je sa tamnoputom ženom koja je čistila džamiju, rekavši: “Gdje je ta i ta?” Kada mu prisutni rekoše da je umra, on upita: “Zašto me niste obavijestili o tome?” Rekoše: “Umrla je noću i ukopana, pa nam je bilo neprijatno da te budimo.” Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, otišao do njezinog kabura i klanjao joj dženazu. (Sahihul-Buhari)

Primijetivši da već duži period nije vidio Sabita b. Kajsa, upitao je svoje ashabe šta je sa njim, te mu bi rečeno: “O Allahov Poslaniče, taj čovjek je u svojoj kući i plače dan i noć otkako je objavljen ovaj ajet: ‘O vjernici, ne dižite glasove svoje iznad Vjerovjesnikovog glasa i ne razgovarajte s njim glasno, kao što glasno jedan s drugim razgovarate, da ne bi bila poništena vaša djela, a da vi i ne osjetite (El-Hudžurat, 2). Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Idi i reci mu da mi dođe.” Kada je došao, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče mu: “Šta te rasplakalo, o Sabite?” “Ja sam glasan, pa se bojim da je ovaj ajet objavljen u vezi mene, jer Uzvišeni Allah kaže: ‘…da ne bi bila poništena vaša djela, a da vi i ne osjetite’”, reče Sabit. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče mu: “Zar nisi zadovoljan da živiš dostojanstveno, da pogineš kao šehid i da uđeš u Džennet.” (Sahihul-Buhari)

Takav je bio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o svima je vodio računa, iskazujući svoju ljubav i pažnju prema svojim ashabima, a svaki od njih je mislio da njega najviše voli, na šta ukazuje hadis Amra b. Asa, Allah njime bio zadovoljan, koji je upitao Allahovog Poslanika: “Ko ti je najdraži od ljudi?”, želeći time da otkloni svoju sumnju da li je on Allahovom Poslaniku najdraži, na šta mu je Allahov Poslanik rekao: “Aiša!” “Nisam mislio na to, nego ko ti je draži od muškaraca?”, upita Amr b. As, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: “Ebu Bekr!” “A zatim?”, upita Amr. “Zatim Omer b. Hattab”, odgovori Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, “pa zatim taj i taj... (Tirmizi)

Nekada bi Allahov Poslanik upitao ashabe da li je neko od njih nešto sanjao, pa da im protumači, a oni bi mu ispričali san. Abdullah b. Selam je sanjao kako ga je neki čovjek poveo i kada je ugledao put koji vodi na lijevu stranu, rekao mu je da ne ide tamo, zatim je išao s njim na desnu stranu. Stigao je u divnu bašču, punu zelenila i voća. Usred bašče se nalazio željezni stub koji je od zemlje sezao prema nebu, a na vrhu je bila zlatna halka. Čovjek mu je pomogao da se popne na stub do vrha i tada se probudio. Kada je to ispričao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, on mu reče: “Ovaj put na lijevu stranu je put džehennemlija, a put na desnu stranu je put džennetlija. Bašča je islam. Onaj stub je stub vjere, a ona halka je najčvršće Allahovo uže, i ti ćeš se stalno držati tog užeta sve do smrti.” (Buharija i Muslim)

Ashabi, Allah njima bio zadovoljan, nisu propuštali priliku da sjede i druže se sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, koji bi pomno slušao ono što su govorili, a nekada bi se i sa njima nasmijao kada bi ashabi prepričavali događaje prije primanja islama, prisjećajući se zabluda i tmina kojima su lutali sve dok ih Allah nije uputio. Nakon što bi sunce potpuno obasjalo Medinu, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uputio bi se prema sobi nekog od svojih ukućana, a kada bi izašao iz džamije, proučio bi dovu: “Bismillahi, ves-salatu ves-selamu ala resulillahi, allahumagfir li zenbi ve fetah li ebvabe rahmetike! – U ime Allaha, neka su salavat i selam na Allahovog Poslanika. Allahu moj, oprosti mi moje grijehe i otvori mi vrata Svoje milosti!

Kada bi došao svojim ukućanima, prvo bi uradio uzeo misvak i očistio svoja usta, da uvijek lijepo mirišu. Zatim bi nazvao selam svojim ukućanima i upitao bi ih kako su. Nekada bi neku od svojih supruga zatekao u istom stanju u kojem bi je ostavio prilikom izlaska iz kuće, o čemu se govori u sljedećem hadisu: Jednog jutra Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što je klanjao sabah-namaz, izašao je od majke pravovjernih Džuvejrijje, radijallahu ahna, a ona je ostala na mjestu na kojem je klanjala. Vratio se nakon što je sunce već izašlo, a ona je i dalje sjedila na istom mjestu, pa ju je upitao: “Jesi li ti to u položaju u kojem sam te ostavio?” Kada je ona potvrdno odgovorila, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao joj je: “Kada sam izašao od tebe, izgovorio sam četiri riječi tri puta. Kada bi se izmjerile sa onim što si ti rekla do sada, prevagnule bi. To su: ‘Subhanallahi ve bi hamdihi adede halkihi ve rida nefsihi ve zinete aršihi ve midade kelimatihi! – Slavljen je Allah i Njemu pripada hvala, onoliko koliko ima Njegovih stvorenja, onoliko koliko je On zadovoljan, onoliko koliko je težak Njegov Arš i koliko ima tinte kojom su ispisane Njegove riječi!

Kada bi došao kući, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ukoliko bi bio gladan, upitao bi svoje ukućane da li imaju nešto za jelo. Ukoliko bi u kući bilo hrane, supruge bi mu, sa puno ljubavi i poštovanja, iznijele to što su imale, trudeći se svaka od njih da dobije posebno mjesto u srcu njihovog voljenog muža, Allahovog poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Zamisli samo kakva je njihova radosta bila, nadmetale su se koja će više voljeti Allahovog Poslanika! Obroci Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegove porodice bili su veoma skromni, bile bi to suhe datule ukoliko ne bi imali svježih, malo mlijeka ili pak vode. Prenosi se od Aiše, radijallahu anha, da je govorila svom sestriću: “Moj sestriću, tako mi Allaha, znali smo dočekati jedan mlađak, pa drugi, pa i treći; tri mlađaka u dva mjeseca a da se ni u jednoj sobi Allahovog Poslanika ne bi naložila vatra”, a on ju je upitao: “Tetka, od čega ste živjeli?” “Od datula i vode, ako se izuzme da je Allahov Poslanik imao komšije ensarije, koji su imale ovce, te su slali Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, njihovo mlijeko i on bi nas napojio.” (Buharija)

Nekada bi se u kući Allahovog Poslanika, sallallahu aljehi ve sellem, ne bi našlo ni pola datule i kada bi upitao svoje supruge da li imaju šta hrane, one bi rekle da nemaju ništa, na šta bi on rekao: “Onda ja danas postim.”

Priredio: Anes Fejzić

(Univerzitet “Kasim”, Saudijska Arabija)

31. Juli 2018 | Anes Fejzić | 85

Komentari: Nema komentara

Komentirajte