informativniislamskičasopis
0

Uzajamno pozajmljivanje pod nazivom Udruženje službenika""

Vrsta pozajmljivanja koja se proširila u ovom vremenu i o kojoj se često piča je tako zvano “udruženje službenika”. Nazvana je tim imenom jer većina onih koji koriste tu vrstu pozamljivanja su službenici državnih institucija koji dobijaju redovnu mjesečnu platu. S tim da učesnici u tom pozajmljivanju mogu biti trgovci, zemljoradnici, radnici u fabrikama i slično, iako njihova plata nije redovna.

 

Oblici ove vrste pozajmljivanja

Postoje tri oblika (kako se spominje u djelu Fikhu-n-nevazil uvaženog učenjaka Muhammeda b. Husejna el-Džizanija, 3/325-333):

Prvi oblik: da se dogovori određen broj ljudi da će svako od njih izdvajati istu vrijednost novca, na kraju svakog mjeseca, svaka tri mjeseca, ili svakih šest, zatim će sav taj novac dati jednom od njih u prvom mjesecu. A u drugom mjesecu, ili nakon šest, shodno kako se dogovore, dat će nekom drugom i tako sve dok ne dobije svaki član udruženja istu količinu novca. A ako učesnici hoće mogu ponovo napraviti drugi krug, treći ili više.

Drugi oblik: on je sličan prvom osim što je dodat jedan šart da svi učesnici moraju do kraja kruga (tj. dok ne dobiju svi učesnici pozajmicu) učestvovati.

Treći oblik: on je sličan drugom obliku s tim da ja dodat još jedan šart da svi učesnici moraju učestvovati i u drugom krugu, ili više, shodno kako se dogovore. A redoslijed pozajmljivanja u drugom krugu je suprotan prvom.

 

šerijatski status prvog oblika

Karakteristika prvog oblika je što nije uslovljen nikakvim šartovima. Pa tako ima pravo svaki učesnik, koji hoće, da odustane prije nego li uzme pozajmicu, a ako odustane poslije uzimanja pozajmice dužan je da nadoknadi svakom učesniku koliko je iznosila pozajmica. Suština ovog oblika je da svaki učesnik daje zajam svim ostalim učesnicima dok mu ne dođe reda, a onda svi oni dadnu u zajam njemu onoliko koliko je on dao njima, tako da je na kraju kruga svako dobio koliko je posudio. Dva su mišljenja učenjaka o dozvoljenosti ovog oblika:

Prvo mišljenje: da je ovaj oblik dozvoljen, a neki smatraju i da je mustehab (preporučen). Ovaj stav zastupa većina članova Udruženja velikih učenjaka iz Saudijske arabije, među kojima su Bin-Baz, Ibn-‘Usejmin i Abdullah b. Džibrin člana Vijeća za fetve (Odluka broj 164, datum: 26/2/1410 h.). Njihovi dokazi su sljedeći:

  • Ovo je vrsta pozajmljivanja koju je šerijat dozvolio, jer je njegova suština da onaj koji pozajmljuje uzima dug koji vraća u istoj količini. A jedina razlika između ovog, zajedničkog pozajmljivanja, i običnog je što je u prvom pozajmljivanje između više osoba a u drugom između dvije osobe.

  • Osnov u međuljudskim odnosima je dozvola sve dok ne dođe dokaz zabrane, a nema dokaza da je ovaj oblik zabranjen.

  • Ovaj vid uzajamnog pozajmljivanja je potpomaganje na dobru i takvaluku jer se na ovaj način ljudi udaljavaju od banaka zasnovanih na kamatnom sistemu.

Drugo mišljenje: da je ovaj oblik pozajmljivanja zabranjen. Zastupaju ga Salih el-Fevzan, Abdul-Aziz Alu eš-šejh, saudijski muftija, i Abdu-r-Rahman el-Berrak. Dokazuju svoje mišljenje sljedećim:

  • Svaki učesnik u ovom udruženju daje u zajam pod šartom da mu druga strana da u zajam, što znači da je ovo pozajmljivanje od kojeg pozajmljivač ima koristi, a svaki zajam od kojeg pozajmljivač ima korist je kamata. Ovo je fikhsko pravilo oko kojeg nema razilaženja među učenjacima, a koje je zasnovano na tekstu hadisa. Hadis bilježi Ebu el-Džehm u svom Musnedu od Alije, radijallahu anhu, da je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Svaki zajam od kojeg pozajmljivač ima koristi je kamata”. (šejh Albani ga je ocijenio kao veoma slab u knjizi El-Irva’, 5/236.)

Odgovor: zabranjeni šart na kojem je idžma’ islamskih učenjaka, a koji je zasnovan na fikhskom pravilu “svaki zajam od kojeg pozajmljivač ima koristi je kamata”, je onaj u kojem pozajmljivač uslovljava neku korist ili višak u odnosu na ono što je pozajmio od samog onog koji uzima zajam, a toga nema u ovom obliku pozajmljivanja, jer korist koju ima pozajmljivač uzima je od ostalih učesnika a ne od onog koji uzima zajam. Sa druge strane, učenjaci su zabranjenu korist zbog davanja pozajmice koja se naziva kamatom podijelili na dva oblika:

  1. zabranjena je korist koju uslovljava pozajmljivač od onog koji uzima zajam a da on ne dobija ništa više osim zajma.

Na primjer: da mu da u zajam hiljadu maraka pod uslovom da koristi njegovo auto jedan dan.

  1. zabranjeno je sve ono što onaj koji je uzeo zajam daje pozajmljivaču kao hediju zbog zajma koji mu je dao.

Na primjer: da Ahmed da Hasanu hiljadu maraka u zajam, a nakon dva dana dođe Hasan i da hediju Ahmedu. Neke vrste prvog oblika zabranjenog uslovljavanja su dozvoljene, na primjer: zajam suftendže su ashabi smatrali dozvoljenim, tj. da da zajam u jednom mjestu pod uslovom da mu vrati u drugom mjestu. Takođe, dozvolili su učenjaci da pozajmljivač da zajam zemljoradniku kako bi kupio alat i sjeme i radio na zemlji pozajmljivača. Tako u oba slučaja pozajmljivač ima koristi od davanja duga, međutim oni ne potpadaju pod fikhsko pravilo. Ako dobro razmotrimo dva navedena oblika zabranjene koristi od pozajmljivanja vidimo da uzajamno pozajmljivanje nije obuhvaćeno nijednim od tih oblika.

U ovom uzajamnom pozajmljivanju postoji mnogo opasnosti, poput mogućnosti da jedan od učesnika umre, da bude otpušten sa posla ili da preseli u neko drugo mjesto, čime se mogu narušiti prava ostalih učesnika.

Odgovor: Svaki posao u sebi sadrži opasnosti, s tim da su koristi koje dobija svaki učesnik veće od opsanosti kojima se izlaže. A sa druge strane, uzajamno pozajmljivanje je dobrotvorni ugovor u kojem se zanemaruju opasnosti i rizici za razliku od kupoprodajnih ugovora. Ispravno mišljenje je da je ova vrsta pozajmljivanja dozvoljena jer nema jasnog dokaza koji je zabranjuje. Takođe, osnova u međuljudskim postupcima je dozvola. Svi učesnici imaju koristi a nikom se ne nanosi šteta, a šerijat ne zabranjuje ono od čega ljudi imaju koristi, a Allah zna najbolje.

 

šerijatski status drugog oblika

Suština ovog oblika je kao da svaki od učesnika kaže: neću pozajmiti toj osobi osim pod šartom da meni ostali učesnici posude. Razilaženje učenjaka oko dozvoljenosti ovog oblika je isto kao u prethodnom, isti su im dokazi a isto je i ispravno mišljenje, tj. da je dozvoljen, a Allah zna najbolje.

 

šerijatski status trećeg oblika

Rekli smo da je treći oblik sličan drugom s tim da ja dodat još jedan šart da svi učesnici moraju učestvovati i u drugom krugu, ili više, shodno kako se dogovore, a redoslijed pozajmljivanja u drugom krugu je suprotan prvom. Prema tome, suština ovog oblika da pozajmljivač uslovljava onome koji uzima zajam da on i svi ostali učesnici pozajme njemu u drugom krugu ili više njih. Islamski pravnici su zabranili pozajmljivanje u kojem pozajmljivač uvjetuje onome kome je posudio da on njemu posudi nekad u budućnosti. (El-Mugni (4/437), Keššaful-kinna’, 3/317) Neki savremeni učanjaci su dozvolili i ovaj oblik uzajamnog pozajmljivanja, kao što su Ibn-‘Usejmin i Abdullah b. Džibrin, argumentirajući svoj stav time što je zabranjeni šart da uslovljava višak, a u ovom obliku toga nema.

Ispravno mišljenje je zabrana ovog oblika, jer šart koji uslovljava pozajmljivač je onaj na kojem je idžma’ - konsenzus učanjaka ovog ummeta da je zabranjen, a to je da pozajmljivač uslovljava korist od onog koji uzima zajam a da on ne dobija ništa više osim zajma. A ovaj oblik to u sebi sadrži, jer pozajmljivač uslovljava onome koji uzima zajam da on njemu posudi u drugom krugu. A Allah zna najbolje.


 

1. Juli 2007 | Fikh | 19

Komentari: Nema komentara

Komentirajte