informativniislamskičasopis
0

Zikr u životu ispravnih prethodnika

Muaz b. Džebel, radijallahu anhu, rekao je: “Najbolje djelo koje osobu može spasiti od Allahove kazne jeste spominjanje Allaha.” Zatim je upitan: “Ni borba na Allahovom putu?” “Ni borba na Allahovom putu. Zar nije Allah rekao: ‘Doista je spominjanje Allaha najveće’ (El-Ankebut, 45)?”, odgovori Muaz. (Ahmed, Ez-Zuhd)

Ata b. Jesar prenosi da je Abdullah b. Revaha rekao svom prijatelju: “Hajde da vjerujemo jedan sat”, na što mu ovaj reče: “A zar mi to nismo vjernici?” “Jesmo. Ali hajde da spominjemo Allaha i povećamo svoje vjerovanje”. Reče Abdullah. (Šuabul-iman)


Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi da su jednom prilikom bili na putovanju sa Ebu Musaom el-Eš’arijem, radijallahu anhu, koji je, čuvši ljude kako pričaju o nekim ovosvjetskim temama, rekao: “O Enese, hajde da mi spominjemo svoga Gospodara. Šta li to ljude odvraća od ahireta.?” (Hil’jetul-evlija)

Ibrahim b. Edhem, rahimehullah, rekao je: “Najveći je stepen onaj kada ti spominjanje Allaha postane slađe od meda.” (El-Istinšak nesimul-enes)

Mejmun b. Mihran rekao je: “Dvije su vrste spominjanja Allaha: da spominješ Allaha jezikom, i da spominješ Allaha kada hoćeš učiniti grijeh. I to je bolje.” (Hil’jetul-evlija)

Sufjan es-Sevri, rahimehullah, rekao je: “Najbolja blagodat koja se može poželjeti jeste spominjanje Allaha.” (Hil’jetul-evlija)

Prenosi se da je Hasan el-Kirmani rekao: “Najveće neprijateljstvo prema Gospodaru osoba može da izrazi mržnjom prema spominjanju Gospodara, kao i prema onima koji Gospodara spominju.” (Hil’jetul-evlija)

Humejd b. Hilal rekao je: “Primjer onoga koji spominje Allaha na pijaci je kao primjer zelenog drveta između osušenog drveća.” (El-Hille)

Abdullah b. Dženub prenosi da je čuo Mejmuna b. Sejjaha da je rekao: “Kada Allah želi dobro Svome robu, omili mu zikr – spominjanje Njega.” (Hil’jetul-evlija)

Rekao je Ibn Avn, rahimehullah: “Spominjanje ljudi je bolest, a spominjanje Allaha je lijek.” (Eš-Šuab)

Fudajl b. Ijad, rahimehullah, rekao je: “Ne nalazim ljepotu, ni smirenost, ni zadovoljstvo osim kada se osamim sa Gospodarom u svojoj kući. Pa kada čujem poziv na namaz, kažem: “Mi smo Allahovi i Njemu se vraćamo!”, iz bojazni da me neko ne sretne i ne odvrati od spominjanja Allaha.” (Bejheki, Ez-Zuhd)

Junus b. Ubejd prenosi da bi Hasan, kada bi bio sam i kada ga ne bi niko ometao, govorio: “Subhanallahi ve bihamdihi, subhanallahi ve bihamdihi.” (Ahmed, Ez-Zuhd)

Malik b. Dinar kazuje: “Kada bismo bili kod Abdullaha b. Galiba, došlo bi mu jedno od njegove djece, a on bi mu rekao: “Hajde, sinčiću, idi svojoj mami i nemoj nas ometati u spominjanju Allaha.” (Ahmed, Ez-Zuhd)

Musa b. Mugira prenosi da je vidio Muhammed b. Sirina da u podnevsko vrijeme ulazi u pijacu spominjući i veličajući Allaha pa ga je jedan od prisutnih upitao: “Je li to došao sat (misleći na Sudnji dan)?”, a Ibn Sirin mu reče: “Ovo je sat nemarnih.” (Ahmed, Ez-Zuhd)

Asim el-Ahvel prenosi da su riječi: “Subhanallahil-azim subhanallahi ve bihamdihi” činile većinu onoga što je izgovarao Muhammed b. Sirin. (Ahmed, Ez-Zuhd)

Ubejd b. Umejr rekao je: “Ako ste škrti u udjeljivanju imetka, i ako se bojite neprijatelja da se sa njim sukobite, i ako vas noć savlada da u njoj ne možete ibadetiti, onda povećajte izgovaranje riječi: ‘Subhanallahi ve bihamdihi’, jer je to doista bolje od brda zlata i brda srebra.” (Ahmed, Ez-Zuhd)

Prenosi Mahled b. Husejn da nije nikad po noći ustao a da nije vidio Ibrahima b. Edhema da spominje Allaha.” (Hil’jetul-evlija)

Ebu Husejn El-Džerahi prenosi da nikad nije došao kod Ibrahim b. Hammada a da ga nije zatekao da klanja ili da spominje Allaha. (Sifetus-safva)

Rubej b. Sulejman prenosi da Buvejti prilikom spominjanja Allaha ne bi pomjerao svoje usne. (Sijeru a’lamin-nubela)

Rekao je Ebu Dževza: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, šejtan se pridruži čovjeku sve dok ta osoba ne prestane spominjati Allaha. Zar ne vidite da neko ne spominje Allaha osim kada se zaklinje?” (Hil’jetul-evlija)

Amr b. Dinar prenosi da je čuo Ubejda b. Umejra da kaže: “Ko u svojoj knjizi nađe slavljenje i hvaljenje Allaha bolje mu je nego da je imao brdo zlata.” (Hil’jetul-evlija)

Rekao je Amr b. Mejmun: “Najveličanstvenije što ljudi mogu reći jeste ‘la ilahe illallah’. To su riječi koje je izgovarao Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi ashabi.” (Hil’jetul-evlija)

Sabit el-Bunani prenosi da je jedan pobožnjak rekao svojim prijateljima: “Ja znam kada me moj Gospodar spomene.” Oni su ga začuđeno upitali kako to zna, pa im je rekao: “Kada ja Njega spomenem, i On mene spomene.” Zatim je rekao: “I znam kada mi je dova uslišana”, pa su ga opet začuđeno upitali kako to zna, pa im je rekao: “Kada mi srce zadrhti, i kada mi se koža naježi, i kada mi oči zasuze, tada znam da će mi biti dova uslišana.” (Hil’jetul-evlija)

Bišr b. Mensur prenosi da je jednom čovjeku došla smrt pa je počeo plakati. Prisutni su ga upitali zašto plače, a on im je odgovorio: “Ne plačem ja zbog dunjaluka, već zbog rastanka od spominjanja Allaha i onih koji Ga spominju.” (El-Muhtedirin)

Ismail b. Omer prenosi da je Verka b. Omer b. Kulejb bio na samrti i da je izgovarao “Allahu ekber” i spominjao Gospodara. Kada je vidio da mu ljudi počinju dolaziti da ga posjete, rekao je svome sinu: “Pokrij me ćefinima i odgovori im na selam. Neće me oni odvraćati od spominjanja Allaha.” (Tezkiretul-huffaz)

Abdulmelik b. Muhammed prenosi da se Evzai nakon sabah-namaza ne bi nikome obraćao, već bi spominjao Allaha. Ako bi mu se neko obratio sa pitanjem, odgovorio bi mu. (Hil’jetul-evlija)

Evzai prenosi da bi Hasan b. Atijja nakon ikindija-namaza otišao u ćošak džamije i spominjao bi Allaha dok sunce ne bi zašlo. (Hil’jetul-evlija)

15. Juli 2017 | hfz. Sead Kumro | 79

Komentari: Nema komentara

Komentirajte