Ja nisam obična kamila. Ja sam, u stvari, sjenka jedne kamile. Neki me vide, a neki ne. Poslušajte moju priču... Sunce je jako pržilo, a vjetar polagano nosio pustinjski pijesak. Daleko u pustinji se nazirala silueta čovjeka, koji je bio trgovac kamilama i koji je krenuo u Mekku da ih proda. Nakon nekog vremena stiže do ulaza Mekke, gdje ga susrete Ebu-Džehl. Ebu-Džehl je bio vrlo zloban čovjek, koji se uporno i uzaludno borio protiv Islama i Poslanika Muhammeda, sallallahu ‘alejhi ve sellem. Nije skoro bilo dana, a da nije napadao Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem. Ebu-Džehl uze od prodavača jednu kamilu, ali mu je ne plati. Prodavač je ostao bez riječi i nije znao kako da postupi sa ovako drskim čovjekom kao što je Ebu-Džehl. On krenu za njim, kako bi naplatio svoju kamilu, ali ga izgubi iz vida. Nastavio je lutati mekkanskim ulicama, tražeći njegovu kuću, ali bez uspjeha.
Gledao je okolo kako bi našao nekoga ko bi ga odveo do Ebu-Džehla. On tada ugleda nasred puta dvojicu ljudi iz plemena Kurejš. Ta dvojica bijahu nevjernici i pristalice Ebu-Džehla. Trgovac reče sav zadihan: “Tražim čovjeka po imenu Ebu-Džehl, jer mi nije platio kamilu. Znate li nekoga ko bi me mogao odvesti njegovoj kući?” Ova dvojica počeše razmišljati koga da pošalju Ebu-Džehlovoj kući. U tom momentu, ulicom je prolazio Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem. Dvojica Kurejševića nisu volila Muhammeda, sallallahu ‘alejhi ve sellem, jer su bili nevjernici, idolopoklonici. Oni su se klanjali kipovima, da nas Allah sačuva toga. Jedan od Kurejševića reče drugome: ”Hajde da se osvetimo Muhammedu što poziva u Islam! Hajde da ga pošaljemo sa trgovcem do Ebu-Džehlove kuće. On će onda ubiti Muhammeda kad ga vidi pred svojim vratima.” Drugi se nasmija zlobno i reče: “Dobar plan, tako ćemo se riješiti muslimana.” Zatim se okrenuše prodavaču i rekoše: “Ono je Muhammed, on će te odvesti do Ebu-Džehla. Ebu Džehl ga voli i ako vidi njega platiće ti kamilu.” Prodavač, ne sumnjajući ništa, ode do Muhammeda, sallallahu ‘alejhi ve sellem, i reče mu za svoj problem i još doda kako su ljudi rekli da će Ebu-Džehl platiti kamilu, ako to on od njega zatraži. Muhammed, sallallahu ‘alejhi ve sellem, uze prodavača za ruku i povode ga Ebu-Džehlovoj kući, dok su ih ona dvojica Kurejševića, smijući se, pratila. Jedan od njih reče: “Jedva čekam da vidim kako će Ebu-Džehl napasti Muhammeda. To mu je osveta što je napustio naše kipove Lata i Uzza.” “Da, sada je Muhammed u pravim problemima. Ebu-Džehl će ga mučiti dok ne umre. A mi ćemo to sve vidjeti i odmah ispričati ostalim Kurejšijama.” Allahov poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, pokuca mirno na vrata Ebu-Džehla. On otvori vrata i stade začuđeno, ne mogavši da vjeruje svojim očima.
Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, mu objasni zbog čega su došli na njegova vrata. Ebu-Džehlovo lice potpuno pocrveni od bijesa i on, otrčavši u kuću, donese sablju. Prodavač se prestraši Ebu-Džehlove reakcije i pomisli: “Bolje je da nismo dolazili na vrata ovog čovjeka”. Ebu-Džehl se pojavi na vratima sa sabljom u rukama, čija se oštrica blještala. Ali ono što se tada dogodilo, zaprepastilo je sve prisutne. On stade kao ukopan na pragu svoje kuće, a lice mu pobijeli od straha. Izgledao je kao da se nečeg strašno uplašio. “Evo ti ... tvoje pare..., reče drhtavim glasom Ebu-Džehl.” “Je si li dobio tačno koliko treba da dobiješ” - upita Resulullah prodavača. “Da! Da!” reče prodavač i uze pare, ne vjerujući svojim očima u ono što se upravo zbilo. Dvojica Kurejševića ostadoše iznenađeni i zbunjeni. Zar Ebu-Džehl pušta Muhammeda, a uz to mu još i plaća kamilu? Šta je to sa Ebu-Džehlom, je li poludio? Muhammed pozdravi prodavača i pođe svojoj kući. Prodavač krenu nazad potpuno zbunjen... Na ulici ga sretoše ona dvojica Kurejševića i upitaše ga: “Je li ti to Ebu-Džehl platio?” “Da, hvala vam što ste me poslali sa onim dobrim čovjekom. Mislio sam da će nas Ebu-Džehl napasti, ali je on sve do zadnjeg dirhema platio.” Dvojica Kurejševića se uputiše poglavicama plemena Kurejš, kako bi im ispričali šta se dogodilo. Kad su čuli šta se desilo, posumnjaše u to: “Šta, da nije Ebu-Džehl poludio?” rekoše.” Pođimo do njegove kuće da vidimo šta se to dogodilo.” Došavši pred Ebu-Džehlova vrata pokucaše. Nije bilo odgovora. Oni pokucaše još jedanput, ali... Ebu-Džehla nije bilo ni na pomolu. Tek kada oni povikaše: “To smo mi Kurejšije”, on se pojavi iza vrata. “Šta se desilo?” upitaše ga njegovi drugovi. Ebu-Džehl reče: “Kad sam otvorio vrata ugledao sam Muhammeda. Odmah sam otišao u sobu po sablju da ga ubijem, međutim kada sam izašao napolje, iza Muhammedovih leđa je stajala ogromna kamila... tako ogromnu nikad nisam vidio u svom životu. Otvorila je usta i htjela je da me ugrize... bila je vrlo ljuta. U jednom momentu sam pomislio da će me zgaziti. Nisam imao izbora. Donio sam pare i platio prodavaču kamilu. Poslije sam se zatvorio u kuću i nisam više izlazio dok vi niste došli!”... “Mi smo sve to vidjeli osim te kamile o kojoj pričaš”, rekoše dvojica Kurejšija koji su sve to posmatrali... El-hamdulillah, Allah me je učinio nevidljivom za dvojicu Kurejšija, oni me nisu vidjeli. To je bila Allahova odredba da spasi svoga odanoga roba i poslanika Muhammeda, neka je Allahov mir i spas na njega...