El-Asr - Razgovor s Allahom

Septembar se primakao i neprimjetno je došao kraj ljetnom raspustu. Septembar, zlatni, kišoviti mjesec, ispunjen raznovrsnim mirisima, bojama i zvucima u kojem se mijenjaju pejzaži i naziru se novi putevi. U životu svakog učenika ovaj mjesec predstavlja novi početak. Iako se svako raduje raspustu i željno iščekuje posljednje školske dane, novi početak je svakom važan. U septembru se sva djeca osjećaju malo veća, zrelija i pametnija. Svakome se čini da će baš početkom nove školske i mektepske godine, kada je stariji za jedan razred, promijeniti sve što nije valjalo prije. I Abdullah sa velikom odgovornošću dočekuje septembar jer on donosi nove ideje, nade i uspjehe.

Iako Abdullah s velikim entuzijazmom dočekuje novu školsku godinu, novi početak donosi mu i nove obaveze i umor. Zato je danas, čim je došao iz škole, uzeo telefon da se, igrajući svoju omiljenu igricu, malo odmori i opusti. Igrajući se na telefonu ni primijetio nije kako vrijeme brzo prolazi. U međuvremenu i babo stiže kući, poselami Abdullaha, ali on je bio toliko zadubljen u igru da babu nije ni čuo. Nešto kasnije babo pozva Abdullaha da zajedno klanjaju ikindija-namaz, a on odgovori: "Samo da pređem ovaj 'level' pa ću klanjati." Poslije nekog vremena Abdullah ustade, abdesti se i klanja namaz. Žurio je jer ga njegov drug Zejd "online" čeka da zajedno nastave igru. Vidjevši ovaj prizor, babo upita Abdullaha: "Zašto toliko žuriš u namazu, baš me interesuje da li znaš koje si sure učio?" Abdullah ponovo nije reagovao na babino pitanje. Babo priđe malo bliže Abdullahu i ponovi pitanje. Abdullah zbunjeno odgovori: "Učio, sam, čini mi se, sure... hmm... Ihlas i Nas", i nastavi dalje s igrom. "Znaš li šta je Poslanik, alejhis-selam, rekao jednom ashabu koji je ovako brzo klanjao?", upita babo znatiželjno. Abdullah pogleda u babu i malo uzrujano reče: "Evo završavam." Nakon što završi igru, Abdullah spusti telefon pored sebe i odgovori babi da ne zna šta je Poslanik, alejhis-selam, rekao čovjeku koji je brzo klanjao. Onda mu babo ispriča da je jednom prilikom Poslanik, alejhis-selam, vidio jednog čovjeka kako brzo klanja, pa mu je rekao: "Vrati se i ponovo klanjaj, ti nisi klanjao!", i tako tri puta sve dok taj čovjek nije rekao da ne zna drugačije klanjati. Tada ga je Poslanik, alejhis-selam, podučio: "Kada staneš da klanjaš, donesi početni tekbir, zatim prouči od Kur'ana ono što ti je najlakše, zatim otiđi na rukū i ostani dok se potpuno ne smiriš, potom se vrati sa rukūa dok se potpuno ne ispraviš, zatim otiđi na sedždu i ostani na sedždi dok se potpuno ne smiriš, zatim se vrati sa sedžde i ostani u sjedećem položaju dok se potpuno ne smiriš, zatim ponovo učini sedždu i ostani dok se potpuno ne smiriš, i tako radi sve dok ne završiš namaz." Abdullah je pažljivo slušao babu koji ga poslije citiranog hadisa upita: "Jesi li razumio zašto je Poslanik, alejhis-selam, tri puta vratio ovog čovjeka i rekao mu da ponovo klanja?" "Jesam, zato što je brzo klanjao", odgovori Abdullah pa nastavi: "Razumio sam da mu je rekao da poslije svakog pokreta treba da se smiri." Babi bi drago što je Abdullah razumio njegovu poruku pa reče: "Allah je nama dozvolio da radimo i da se igramo, ali u toka dana obavezao nas je da klanjamo pet dnevnih namaza. Također nas Poslanik, alejhis-selam, uči da treba da budemo smireni u namazu jer je namaz razgovor s Allahom." Abdullah je zbunjeno gledao u babu, pa ga upita: "Kako je namaz razgovor sa Allahom?" "U namazu mi razgovaramo s Allahom dok učimo suru El-Fatiha, a Allah nam odgovara. Allah je namaz podijelio na dvije polovine, jedna je za nas, a druga za Allaha", odgovori babo. Abdullah je i dalje zbunjeno gledao u babu i ponovo znatiželjno upita: "A kako je to Allah podijelio namaz da je nama jedna polovina, a druga Njemu?" Babo se osmjehnu i reče: "Allah je podijelio namaz na dva dijela i nama pripada ono što od Allaha tražimo. Kada mi učeći suru El-Fatiha kažemo: 'Tebe, Allaha, Gospodara svjetova, hvalimo', Allah kaže: 'Moj rob Mi se zahvaljuje.' Kada proučimo: 'Milostivog, Samilosnog', Allah kaže: 'Moj rob Mi pohvalu izriče.' Kada proučimo ajet: 'Vladara Dana sudnjeg', tada Allah kaže: 'Moj rob Me veliča', a kada proučimo ajet: 'Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo', Allah tada kaže: 'Ovo je nešto što je između Mene i Moga roba.' a, kada izgovorimo ajet: 'Uputi nas na Pravi put, na put onih kojima si milost Svoju darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali', Allah odgovori: 'Ovo je za moga roba. Mome robu pripada ono za šta je molio i što je tražio.'"

Abdullah je klimao glavom, a onda reče: "Sada razumijem zašto u namazu pri svakom pokretu treba da se smirimo i polahko učimo i kako u namazu razgovaramo s Allahom." Na ove Abdullahove riječi babo kaza: "Molim Allaha da nas pomogne da redovno obavljamo namaz na vrijeme, skrušeno, i da On nama bude zadovoljan!" "Amin", reče Abdullah.