Da li povraćanje kvari abdest?

O

Učenjaci hanefijskog i hanbelijskog mezheba smatraju da povraćanje kvari abdest, ako se povrati punim ustima, kao što kažu hanefijski učenjaci, ili ako je obilno, kao što kažu hanbelijski učenjaci. (Pogledati: Tebjinul-Hakaik, 1/9, i El-Mugni, 1/136)

Imam Malik i Šafija smatraju da povraćanje ne kvari abdest. (El-Munteka, 1/65, i El-Umm, 1832)

Dokaz za prvo mišljenje jeste predaja u kojoj se navodi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada neko od vas povrati dok je u namazu, ili podrigujući izbaci hranu iz usta, ili mu poteče krv iz nosa, neka se abdesti, a zatim neka nastavi namaz odakle je stao, ako nije govorio.” (Ibn Madža, br. 1221, Darekutni, br. 563, Et-Taberani fil-Evsat, br. 5429, El-Bejheki fil-Kubra, br. 687) Međutim, spomenuta predaja je slaba po ocjeni velike većine hadiskih eksperta, među kojima su imam Šafija, Ahmed, Ibn Mein i drugi, a od savremenih učenjaka šejh Albani. Isto tako, oni preferiraju da je ova predaja mursel, tj. da je od Allahovog Poslanika prenosi tabiin, a ne ashab koji je sreo Allahovog Poslanika, što znači da lanac prenosilaca nije potpun. (Et-Telhisul-habir, 1/654, Daiful-Džamis-sagir, br. 12204) S druge strane, hanefijski učenjak Zejlei predaju ocjenjuje vjerodostojnom i dodaje da, čak i ako je predaja mursel, hanefijski mezheb prihvata mursel predaju i tretira je validnim argumentom. (Nasbur-raja, 1/39)

Drugi dokaz za prvo mišljenja jeste predaja od Ebu Derdaa, radijallahu anhu, u kojoj se navodi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, povratio, a potom se abdestio. (Tirmizi, br. 87) Imam Tirmizi o ovoj predaji kaže da je vjerodostojnija od svih drugih predaja na ovu temu, a vjerodostojnom je ocjenjuje i šejh Albani (Irvaul-galil, br. 111). Pobornici drugog mišljenja odgovaraju na ovaj dokaz tako što kažu da je ispravnost ovog hadisa upitna, s obzirom da ga većina prenosilaca od Ebu Derdaa prenosi drugim riječima: “da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, povratio i time pokvario post” (Miratul-mefatih, 6/1024) Zatim, ako se i prihvati kao vjerodostojna, predaja ne upućuje jasno na to da povraćanje kvari abdest, jer to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije konkretno izrekao, nego je to samo njegov postupak, a sam postupak ne upućuje na obavezu, s obzirom da u tome nema naredbe.

Dokaz za drugo mišljenje jeste nepostojanje validnog dokaza da povraćanje kvari abdest. Šejh Usejmin, rahimehullah, upitan je: “Da li će abdest biti pokvaren izlaskom nečega iz ljudskog tijela mimo dva otvora?”, pa je odgovorio: “Ono što izađe mimo dva otvora ne kvari abdest, bilo u većoj ili manjoj količini, izuzev mokraće i stolice, jer je osnova da abdest nije pokvaren, a ko tvrdi suprotno osnovi, dužan je donijeti dokaz. Čistoća čovjeka (trajnost abdesta) potvrđena je šerijatskim dokazom, a ono što se potvrdi šerijatskim dokazom ne može se dokinuti nikako drugačije osim šerijatskim dokazom. Ne želimo izlaziti izvan okvira onoga na što ukazuju  Allahova Knjiga i sunnet Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jer mi smo dužni da Allahu robujemo prema Allahovom zakonu, a ne prema našim prohtjevima. Stoga, ne možemo sebi dopustiti da stavljamo Allahovim robovima u obavezu čišćenje koje nije obavezno, niti da ih oslobađamo čišćenja koje je obavezno. Ako bi neko rekao: Preneseno je da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, povratio i potom se abdestio, odgovorit ćemo mu: Taj hadis je slabim ocijenila većina učenjaka i to je samo postupak, a sam postupak ne upućuje na obavezu, jer u sebi ne sadrži naredbu...” (Medžmuul-fetava ve resail Ibnu Usejmin, br. 138)

Ostaje još da se kaže da je, prema mišljenju koje preferira da povraćanje ne kvari abdest, propisano isprati usta nakon povraćanja, te ako se izbačena hrana promijenila, ispiranje je obavezno, jer je postala nečista, a ako se nije promijenila, onda je ispiranje pohvalno. (El-Munteka, 1/65) Allah najbolje zna!