Imena ashaba koji su znali Kur'an napamet

Objavljeno u broju 73

Pitanje

Možete li mi reći imena ashabi koji su znali Kur'an napamet i koliko je bilo hafiza među njima?

Odgovor

Ashabi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, žudili su za dobrim djelima i bili su preteče u svakom dobru. Allahova knjiga je bila na samom vrhu njihovih prioriteta. Međusobno su se natjecali u učenju kur'anskih ajeta napamet, poučavanju drugih Kur'anu i uzimanju pouka iz njega. Smatrali su boljim od ostalih one koji su više poznavali Allahovu knjigu. Sahabijke su, za svoje vjenčane darove, znale tražiti da ih muževi pouče kuranskim surama. Slast sna i odmora zamjenjivali su noćnim namazima i učenjem Kur'ana. Kada bi neko noću naišao pored njihovih kuća čuo bi zvuk poput zujanja pčela od njihovog učenja Kur'ana.

Kur'an su učili od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jedni druge su poučavali, te oni koji ne bi naučili izravno od Poslanika učili bi od drugih ashaba. Onima koji su bili udaljeni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je slao ashabe koji su ih poučavali Kur'anu. Poslao je Musab b. Umejra i Abdullaha b. Mektum, radijallahu anhuma, u Medinu prije hidžre, da poučavaju islamu i Kur'anu. Ubade b. Sabit, radijallahu anhu, je govorio: Kada bi neko učinio hidžru i došao u Medinu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi ga poslao nekom od nas da ga pouči Kur'anu. Iz džamije Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, se čuo zvuk učenja Kur'ana. Sve dok im Poslanik nije naredio da stišaju glasove kako ne bi jedni druge ometali. Učeći Kur'an crpili su iz njega pouke i primjenjivali ih u praksi. Ebu Abdur-Rahman es-Sulemi je rekao: „Oni koji su nas poučavali Kur'anu govorili su da su oni učili od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te kada bi naučili deset ajeta nebi ih ostavljali sve dok ne primjene djela na koja ukazuju. Tako smo, kažu, naučili i Kur'an i rad po njemu zajedno.“ (Taberijev tefsir, 1/80.)

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bodrio je ashabe na učenje Kur'ana, govorio je „Najbolji među vama je onaj koji nauči Kur’an i njemu druge poučava.” (Buharija, br. 5027.) Aiša, radijallahu anha, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Onaj ko uči Kur’an i u tome je vješt, bit će sa pisarima časnim i čestitim, dok će onaj koji uči Kur’an sa poteškoćom imati dvije nagrade.“ (Ebu Davud, br. 1454, Tirmizi, br. 2904. Rekao je Tirmizi: Hasen-sahih.)

EbuHurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: “Ljudi se neće sastati u nekoj od Allahovih kuća da bi učili Kur’an i da bi ga proučavali a da na njih neće biti spuštena smirenost i da ih neće prekriti milost i okružiti meleki, i da ih Allah neće spomenuti među onima što su kod Njega.” (Muslim, br. 2699.)

Ukbe b. Amir el-Džuheni, radijallahu anhu, kaže: „Jednom prilikom, dok smo bili na sofi, među nas iziđe Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i upita: ‘Koji od vas bi volio ujutru otići do Buthana ili El-Akika i uzeti dvije krupne i debele deve, a da ne počini grijeh prema Allahu i bez kidanja rodbinske veze?’ Rekosmo: ‘Svi bismo to voljeli, Allahov Poslaniče.’ On reče: ‘Da neko svakog jutra porani u džamiju i nauči dva ajeta iz Allahove Knjige, bolje mu je od dvije deve. A da nauči tri ajeta, bolje mu je od tri deve’, i sve tako, naspram broja ajeta isti broj deva.” (Muslim, br. 803.)

Zbog toga je među ashabima, radijallahuanhum, bilo mnogo hafiza časnog Kur'ana. Od njih su četverca halifa: Ebu Bekr, Omer, Osman i Alija, zatim: Talha, Sa'd, Ibnu Mesud, Huzejfe, Salim štićenik EbuHuzejfe, Ebu Hurejre, Ibnu Omer, Ibnu Abbas, Amr b. el-'As, njegov sin Abdullah, Muavija, Ibnu ez-Zubejr, Abdullah b. Saib, Aiša, Hafsa, Umu Selema, radijallahuanhum. Svi ovi su iz skupine muhadžira, a od ensarija Kur'an su naučili: Ubej b. Ka'b, Muaz b. Džebel, Zejd b. Sabit, Ebu Derda, Mudžemmi' b. Harise, Enes b. Malik, njegov amidžić Ebu Zejd, Ebu Musa el-Ešari i drugi, Allah njima bio zadovoljan. Za neke od spomenutih govori se da su upotpunili hifz nakon smrti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. (Pogledati: IbnuHadžer, Fethul-Bari, 9/52 i Ez-Zerkani, Menahilul-'irfan, 1/241-242.)

Da je među ashabima bio velik broj hafiza ukazuje i to da ih je u bitci na Jemami ubijeno sedamdeset, kao što je u vremenu Poslanika ubijen isto toliki broj u pohodu „Bi'ru Meu'une“. (Zerkani, Menahilul-irfan, 1/242.)

Nakon smrti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ashabi su nastavili poučavati Kur'anu i prenositi ga. Suvejd b. Abdulaziz kaže: „Kada bi Ebu Derda, radijallahu anhu, klanjao sabah namaz u džamiji u Damasku, svijet bi se sakupio radi učenja pred njim. On je po desetericu skupljao u halke - kružoke, a u svakoj halki postavio bi nadglednika. Ebu Derda bi stajao u mihrabu i promatrao ih. Kada bi neko od učača pogriješio na to bi ukazao njegov nadzornik, a ako nadzornik ne bi znao pitao bi EbuDerda.“ Salim b. Miškem je govorio: „Ebu Derda mi je rekao: 'Izbroj koliko ih uči Kur'an kod mene!', izbrojao sam ih, i našao da ih ima više od dvije hiljade i šesto. Na svakih deset bio je nadzornik.“ (Ez-Zehebi, Marifetul-kurail-kibar, str. 20.) Neka je Uzvišeni Allah zadovoljan ashabima – Poslanikovim, sallallahu alejhi ve sellem, pratiocima, i svima koji njihovu uputu slijede sve do Sudnjega dana.