● Ebu Hurejra, radijallahu anhu, ugledavši dvojicu ljudi, upita jednog od njih: “Ko ti je ovo?” Čovjek odgovori: “Otac.” Na to Ebu Hurejra reče: “Nemoj ga zvati imenom, ne hodaj ispred njega i nemoj sjedati prije njega.” (Edebul-mufred, str. 111)
● Ebu Hazim prenosi da Ebu Hurejra, radijallahu anhu, nije obavio hadždž sve dok mu majka nije preselila. (Mekarimul-ahlak, str. 80)
● Abdullah b. Džafer el-Mervezi prenosi da je čuo Bendara kako je rekao: “Želio sam da putujem, ali majka mi nije dozvolila, pa sam joj se pokorio i vidio sam u tome blagoslov.” (Sijer ealamin-nubela, 12/145)
● Hasan je upitan o dobročinstvu prema roditeljima, pa je rekao: “Da im podariš ono što posjeduješ i da im se pokoriš u svemu osim u grijehu.” (Ibnul-Dževzi, El-Birr, str. 56)
● Humejd prenosi da je Ijas b. Muavija, kada mu je preselila majka, mnogo plakao. Kada su ga upitali zašto plače, rekao je: “Imao sam otvorena dvoja vrata prema Džennetu, a sad su se jedna zatvorila.” (Ibnull-Dževzi, El-Birr, str. 68)
● Džafer b. Sulejman prenosi da bi Muhammed b. Menkeder, stavljajući svoj obraz na zemlju, govorio: “Majko, stavi svoju nogu na moj obraz.” (Ibn Ebi Dun’ja, Mekarimul-ahlak, str. 226)
● Kada bi Muhammed b. Sirin bio kod majke, prigušio bi svoj glas. (Ibn Ebi Dun’ja, Mekarimul-ahlak, str. 226)
● Neki je čovjek rekao Hasanu: “Obavio sam dobrovoljni hadždž nakon što sam tražio dopuštenje od majke”, pa mu je Hasan rekao: “Draže bi mi bilo da si ostao sa svojom majkom za sofrom nego što si obavio taj hadždž.” (Mekarimul-ahlak, str. 227)
● Aliju b. Husejna upitali su: “Zašto ne jedeš sa svojom majkom?”, pa je rekao: “Bojim se da pojedem ono što je moja majka namjeravala da pojede.” (El-Birru ves-sila, 82)
● Prenosi Mensur da je čuo kako se spominje da “majci pripadaju tri četvrtine dobročinstva” (Hil’jetul-evlija, 5/42)
● Zejd b. Eslem prenosi od svog oca da bi Omer, radijallahu anhu, klanjao sve do posljednje trećine noći. Tada bi probudio svoju porodicu, te bi govorio: “Namaz, namaz!”, učeći riječi Uzvišenog: “Naredi svojoj porodici namaz!” (Ta-ha, 132). (Et-Tehedžudu ve kijamul-lejl, str. 301)
● Osman b. Hatibi čuo je Abdullaha b. Omera kako govori nekom čovjeku: “Obaveza ti je da odgojiš svoje dijete. Doista ćeš biti pitan kako si ga odgojio i čemu si ga podučio.” (Šuabul-iman, 8295)
● Sabit b. Ubejd prenosi da bi Zejd b. Sabit u ophođenju sa svojom porodicom uvijek bio veseo. (Šuabul-iman, 7855)
● Hišam b. Urva b. Zubejr prenosi od svog oca, radijallahu anhu, da bi djeci naređivao da poste ako bi vidio da imaju za to snage. (El-Ijal, 1/470)
● Rekao je Abdullah b. Isa: “Ummet će biti na dobru sve dok svoju djecu bude podučavao Kur’anu.” (El-Ijal, 1/480)
● Prenosi Sufjan da se govorilo: “Jedno od prava djeteta nad roditeljima jeste lijep odgoj.” (El-Ijal, 1/505)
● Sufjan es-Sevri rekao je: “Čovjeku je obaveza da natjera svoje djete da uči, jer će on biti pitan za njega.” (Sijer ealamin-nubela, 7/273)
● Ebu Džafer Muhammed b. Alija b. Husejn b. Alija b. Ebi Talib rekao je: “Otac mi je oporučio da se ne družim sa petericom, pa kada sam ga upitao ko su to oni, on reče: ‘Ne druži se sa onim ko čini velike grijehe, ili je škrt, ili laže, ili je glup, ili kida rodbinske veze.’” (Hil’jetul-evlija, 3/184)
● El-Asmei prenosi da je Muhammed b. Alija rekao sinu: “O sinčiću, čuvaj se lijenosti i srdžbe, jer su to dvoje ključevi svake nesreće. Ako budeš lijen, nećeš ispuniti svoje obaveze, a ako budeš srdit, nećeš biti strpljiv u onome što ti je obaveza.” (Sifatus-safve, 2/109)
● Govorilo se: “Ko odgoji svoju djecu dok su mlada, bit će mu radost očiju kada odrastu.” (Behdžetul-medžalis, 1/19)